Knjiga „Ovo je Moja Reč“ na italijanskoj televiziji RAI

Da li još neko kaže da je televizijska publika zainteresovana samo za spoljašnjosti: 850.000 gledalaca videli su na italijanskoj televiziji emisiju o jednoj knjizi koja je u medjuvremenu postala svetski poznata.

Univerzalni život – „Život u Duhu Božjem“

Voditelj: Dobar dan i srdačno dobrodošli. Danas je s nama u studiju jedna verska zajednica: zove se Univerzalni život i vezuje se za struju Prahrišćana. U studiju su nam gosti iz Nemačke. Obojica su predstavnici Univerzalnog života. Molim vas, objasnite nam: šta je Univerzalni život?

Odgovor: Univerzalni život znači „Život u Duhu Božjem“, i mi, prahrišćani, smo ubedjeni da je to moguće, ako se potrudimo da ovo učenje koje se vezuje za rano Hrišćanstvo sprovodimo – bez rituala, bez dogmi, bez kultova, bez hijerarhije. Kod nas nema tih stvari, jer ih Isus nije učio.

Zašto je važna knjiga “Ovo je Moja Reč“?

Knjiga

Knjiga „Ovo je Moja Reč“ na italijanskoj televiziji RAI

Voditelj: Poštovani, postoji jedna važna knjiga, prema vama jedini izvor. Ta knjiga se zove „Ovo je Moja Reč“. Zašto je ta knjiga toliko važna?

Odgovor: Čvrsto sam ubedjen da je ova knjiga najvažnija, na koju trenutno čovečanstvo može da se osloni. Zašto? Jer ona sadrži sveobuhvatnu predstavu o životu i učenju Isusa iz Nazareta.

Voditelj: Da li prema vašem mišljenju Biblija, Novi Zavet, ne govori dovoljno o Isusovom životu?

Odgovor: Ne treba da zaboravimo da su apostoli i učenici Isusa iz Nazareta učenje svoga učitelja preneli samo usmeno. Tek decenijama kasnije sakupljeno je i napisano ono što se čulo. I svaki je napisao ono što je držao za posebno važno. Tako su nastali mnogi tekstovi, delom sa protivurečnim sadržajem. Posle nekog vremena na ime – Mateje, Marka, Luke i Jovana, uredjeni su tekstovi a za njih je rečeno da su to jevandjelisti. Prema današnjoj nauči ti jevandjelisti nisu bili savremenici Isusa iz Nazareta jer su zapisivali ono što im je preneto.

Da li je Biblija potpuno istinita?

Tek u IV veku stvoren je kanon tzv. Svetog pisma, koji danas poznajemo. I onaj koji je prvo zajedničko izdanje dao na latinskom jeziku, crkveni učitelj Jeronim, rekao je papi, koji mu je dao nalog: „Potomstvo će me nazvati falsifikatorom Biblije. Jer postoje hiljade različitih varijanti teksta, i ja sam morao da odlučim, šta da izbacim, šta da unesem, šta da promenim. Takva je situacija sa tzv. Svetim Pismom.

Voditelj: Može li se reći da Biblija nije potpuno istinita, da sadrži falsifikate? Da li ima nečeg dobrog, što priznajete za korektno i istinito?

Odgovor: Rekao bih da jedan deo sadrži ono što je Isus iz Nazareta zaista govorio, npr. Besedu na Gori, ali je mnogo kasnije izmenjeno. Ne smemo da zaboravimo da je Biblija nastala kao proizvod usmenog predanja i da se radi o prepisima prepisa, na kojima je učestvovalo mnogo ljudi. Svaki je doprineo svojim ličnim pogledom i tako svesno ili nesvesno promenio prvobitnu poruku. Kad crkva danas uči da su Novi i Stari Zavet reč po reč Reč Božja, ona to čini suprotno onom dokle je nauka o Bibliji danas stigla.

***********************************************************************

Radi boljeg razumevanja pročitajte još i:

***********************************************************************

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *